Infarkt nastaje zbog različitih razloga, počev od genetskog koda, odnosno naslijeđivanja sklonosti ka nekoj bolesti. Način života takođe utiče na pojavu srčanog udara, pogotovo kod mladih ljudi. Fizički napor, uslovi u kojima radimo, pojačan stres su takođe faktori rizika. Najčešće infarkt izaziva ateroskleroza krvnih sudova i to u više od 90 odsto slučajeva, a kada suženje krvnog suda dostigne oko 70 posto ljudi tek tada počinju osjećati tegobe. U početku se tegobe javljaju samo kod izraženog fizičkog napora, ali kasnije se javljaju i kad osoba miruje, pa čak i tokom spavanja. To je već znak da se osoba mora hitno javiti ljekaru. Ovo su simptomi koji su uvod u vrlo skori razvoj infarkta miokarda.

Dr Vlado Vujović internista – kardiolog ističe da kada su mlade osobe u pitanju jedan od faktora rizika jeste svakako i način života, koji se značajno promijenio u odnosu na period od prije 20, ili 40 godina.

„Značajno se promijenilo zbog čitavog niza razloga od tog kako živimo, koliko brzo živimo, šta jedemo, kako pijemo, kako se ponašamo, koliko brinemo o svom zdravlju , koliko obraćamo pažnju na njega, koliko se brinemo da ipak to bude i neka zdravija hrana, da li imamo neki odmor u toku svojih dnevnih aktivnosti, da li se izlažemo nekim enormnim fizičkim aktivnostima, pogotovo da to ne radimo kad su neke enormne vremenske promjene“, navodi dr Vujović.

On ističe da ukoliko se pojavi bol u prsima, jači iza grudne kosti koji se eventualno ili tu locira, ili se širi u ramena, ako se širi u donju vilicu, širi u stomak, ako se pojavi neko naglo preznojavanje, pojava otežanog disanja i eventualno osjećaja da vam srce nepravilno radi, kao da „lupa“, da „preskače“ da to su neki znaci koji osobu upozoravaju da bi trebao odmah, ili vrlo brzo da se javi prvom doktoru, ili prvoj stanici hitne pomoći da vidi šta se to dešava.

kozarski.com